KAMENAC NA ZUBIMA: Šta je i Efikasno Čišćenje i Skidanje

Kamenac na zubima predstavlja tvrdu naslagu koja često zadržava obojene pigmente i uzrokuje promenu boje zuba. Njegova boja može biti beličasto-žućkasta, žuta ili čak tamno smeđa zbog nakupljanja mrlja i fleka. Samim tim boja zuba postaje žuta, a vaš osmeh gubi svoju lepotu, zdravlje i belinu. Takođe, površina kamenca je veoma hrapava, pa se na njemu zadržavaju sve veće količine zubnog plaka koji je teško očistiti redovnim pranjem četkicom za zube kod kuće. Zato je jako važno redovno obavljati skidanje kamenca. U ovom članku saznajte sve o zubnom kamencu, a takođe koji su najbolji i najlakši načini za njegovo skidanje i ćišćenje.

Šta je Kamenac na Zubima?

Već dobro znate da je važno da perete zube, koristite zubni konac i ispirate usta antiseptičnim rastvorom (vodicom za ispiranje usta) kako biste sprečili nastanak zubnog plaka koji može biti providan, beličaste ili svetlo žute boje.

Plak i meke naslage hrane prisutni na zubima se mogu ukloniti kod kuće temeljnim čišćenjem zuba četkicom i zubnim koncem.

Ipak, ukoliko nakupljeni mekani zubni plak ne uklanjate svakodnevno i potpuno sa površine gleđi, minerali kalcijuma prisutni u pljuvačci se vezuju za njega i formiraju čvrste kristale koji se stvrdnjavaju (kalcifikuju) u zubni kamenac.

Dakle, kamenac na zubima predstavlja čvrstu kalcifikovanu naslagu na površinama zuba nastao iz plaka, koji kao posledicu poprimaju tamniju i žutu boju.

Posebno tamno smeđ ili mrki kamenac se javlja kod pušača usled taloženja pigmenata i nikotina u njemu, kao i kod osoba koje često konzumiraju kafu, čajeve, vino, koka-kolu i druga obojena pića.

---

Čim pogleda u vaša usta, na osnovu količine i lokalizacije mekih i čvrstih naslaga na zubima, stomatolog zna koliko temeljno i često perete svoje zube.

---

Nakon pranja zuba dodirnite vrhom jezika sve površine zuba koje bi tada trebalo da su potpuno glatke. Ukoliko osetite hrapav deo na zubu, ponovite četkanje na tom mestu dok ne postane potpuno ravno i glatko.

Za razliku od zubnog plaka, kalcifikovan tvrdi kamenac je čvrsto vezan za zub i ne može se lako ukloniti kod kuće, već samo profesionalnim čišćenjem u stomatološkoj ordinaciji. Čak i da uspete sami da uklonite kamenac sa zuba, verovatno ste samo uklonili onaj vidljivi deo koji se nataložio na površinama krunice zuba iznad ivice desni.

Veoma je čest slučaj ni ne vidite čvrsto formirane naslage koje se nalaze na unutrašnim stranama najčešće prednjih donjih zuba, u prostorima između zuba, kao i na spoljašnjim površinama gornjih zadnjih kutnjaka.

Ova mesta su teško dostupna za čišćenje četkicom i najčešće se zanemaruju prilikom pranja zuba. Ove bele ili žućkaste naslage vaš zubar lako može da uoči korišćenjem stomatološkog ogledalceta.

Ipak, mnogo opasnije naslage zubnog kamenca ostaju ispod desni u predelu zubnog korena. One obavezno moraju biti uklonjene, jer bakterije iz naslaga hrane koje su vezane za njega uzrokuju upalu, crvenilo, otečenost i krvarenje desni.

Dalje nastaju povlačenje desni i razaranje potpornog aparta zuba koji drži zub čvrsto vezan za viličnu kost, dolazi do postepenog klimanja i ispadanja zuba.

Zašto i Kako Nastaje Kamenac na Zubima?

Čak iako redovno održavate oralnu higijenu, u usnoj duplji i dalje ostaju prisutne bakterije.

One se vezuju za proteine, lipide i glikoproteine poreklom iz pljuvačke koji stvaraju lepljivi biofilm (dentalnu pelikulu) već par minuta nakon pranja zuba.

Na nju se dalje vezuju ostaci hrane koju jedete tokom dana i formira se zubni plak. Dentalni plak prekriva površine prirodnih zuba, podvlači se ispod desni, zadržava se na plombama, veštačkim zubima i protezama. U sebi sadrži bakterije koje stvaraju kiseline koje oštećuju zubnu gleđ i dovodi do nastanka karijesa.

Daljim taloženjem mineralnih soli iz pljuvačke, plak mineralizuje u kamenac na zubima. On dalje dovodi do upale desni (zubnog mesa) koje postaju crvene, otečene, lako krvare i bolne pri pranju zuba.

Ukoliko redovno i temeljno uklanjate naslage sa zuba možete da sprečite pojavu kamenca i posledična oboljenja i stanja kao što su propadanje zuba i veštačkih nadoknada (krunice, mostovi), kao i bolesti desni (gingivitis, parodontopatija).

Međutim, problemi nastaju ukoliko se higijena zuba ne održava pravilno, pa zubni plak ostane na zubima i očvrsne u zubni kamenac.

Nažalost, u ustima ljudi koji su prirodno skloni nastanku kamenca, čak i mala količina plaka aktivira njegovo taloženje. Zato je, posebno kod ovih pacijenta, jako važno besprekorno održavanje oralne higijene, mada ni to u potpunosti ne sprečava njegovo formiranje.

Razlika između Plaka i Kamenca

	PLAK	KAMENAC
Mesto nastanka	Mesto spoja zuba i desni, grizne površine zuba, međuzubni prostori	Mesto spoja zuba i desni, međuzubni prostori
Boja	Providna ili beličasta	Beličasto-žuta, žuta, mrka, braon ili crna
Da li se može ukloniti pranjem zuba četkicom?	Da	Ne
Najčešća lokalizacija	Prostori između zuba, grizne površine, spoljašnja, unutrašnja i zadnja strana kutnjaka	Unutrašnja strana donjih prednjih zuba, vratovi zuba i spoljašnja strana gornjih kutnjaka

Kamenac može da se formira ispod i/ili iznad ivice desni. Uz samu ivicu, odnosno u trećini zuba najbližoj desnima, se nalaze najdeblje naslage kamenca. Upravo taj deo spoja zubnog mesa i zuba predstavlja njegovo početno mesto stvaranja. Ukoliko se dalje taloži na površini zuba iznad desni zove se supragingivalni kamenac.

Posebno je opasan okom nevidljivi subgingivalni kamenac (konkrement) koji se stvara ispod linije desni, a nastaje kao posledica njihovog povlačenja i nastanka parodontopatije i parodontalnih džepova (crni kamenac). Ovaj konrement je obično crne ili mrke boje, vezan je za koren zuba i jako se teško uklanja.

Dakle, na stvaranje zubnog kamenca utiču:

1. nedostatak ili loša oralna higijena (neadekvatna tehnika pranja zuba, korišćenje dentalnog tuša (Waterpik) i zubnog konca) pri čemu dolazi do zaostajanja naslaga dentalnog plaka na zubima.
2. sastav i gustina pljuvačke, pa tako kod osoba čija pljuvačka sadrži velike koncentracije mineranih soli kalcijuma i fosfora, kamenac na zubima se taloži (mineralizuje) češće i u većim količinama.
3. kiselost pljuvačke – ukoliko je Ph pljuvačke niži, ona je kiselija pa je taloženje minerala u zubni plak povećano.
4. vrsta hrane koju jedemo – lepljiva, mekana i slatka hrana se lakse vezuje i lepi za zube, pa na njima zaostaju veće količine plaka. Dok tvrda hrana (sveže voće i povrće) manje zaostaje na zubima, a takođe ima ulogu u njihovom čišćenju prilikom žvakanja. Takođe, hrana bogata mineralima kalcijuma i fosfora uzrokuje njihovu povećanu koncentraciju u pljuvačci, pa je samim tim njihovo taloženje u plak obilnije.
5. neadekvatno izrađene i hrapave plombe, veštački zubi (krunice, mostovi) i zubene proteze na kojima se mnogo lakse i duže zadržavaju ostaci hrane. Takve zubne ispune i protetske radove je potrebno skinuti i ponovo postaviti, ili ispolirati ukoliko je moguće.

Od Čega je Građen Kamenac na Zubima?

Kamenac se sastoji od organskog (10-30%) i neorganskog dela (70-90%). Organski sastojak je prvobitno bio mekane konzistencije i čine ga materije kao što su masti (lipidi), šećeri (mukopolisaharidi), proteini i ostaci hrane.

Strukturu neorganskog dela čine minerali kalcijuma i fosfora koji uzrokuju njegovo čvrsto vezivanje za površinu gleđi zuba.

Da li Treba Obavljati Skidanje Kamenca i Koliko Često?

Apsolutno da. Zubni kamenac se stvara kada plak ostane neočišćen na površinama zuba. Ovaj proces stvaranja i nagomilavanja obično traje oko par dana, a tako formiran kamenac na zubima je potrebno redovno ukljanjati dva puta godišnje na svakih šest meseci.

Kamenac se obavezno mora ukloniti pre nego što odradite izbeljivanje zuba, da bi se omogućio potpun kontakt gela za beljenje i površine zuba radi postizanja najboljeg rezultata beljenja zuba. U ove svrhe se vrši ultrazvučno skidanje kamenca. 

Međutim, kod nekih ljudi koji prirodno genetski imaju veću količinu minerala kalcijuma prisutnog u pljuvačci, nastanak kamenca u obilnijim količinama se može javiti i za mnogo kraće vreme.

Iako ove osobe mogu da imaju besprekornu oralnu higijenu, ipak će doći do taloženja kamenca i na minimalnu količinu zubnog plaka koji se javi u ustima.

Samim tim ga je potrebno i češće uklanjati, na svakih par meseci. Kod ovih pacijenata se može desiti i da im delovi ovih nataloženih čvrstih naslaga sami otpadnu sa zuba, naročito prilikom žvakanja neke tvrđe hrane.

Pacijenti koji su podložniji formiranju zubnog plaka i stvaranju kamenca, odnosno oni kojima je potrebno češće skidanje kamenca obuhvataju:

• Pacijente sa lošom higijenom usne duplje, to jest oni koji uopšte ne peru svoje zube ili ih ne četkaju pravilno.
• Pacijente koji imaju sindrom suvih usta, najčešće uzrokovan uzimanjem određenih lekova ili starenjem.
• Osobe sa nepravilno poređanim i zbijenim zubima, izrađenim protetskim radovima (krunice, mostovi, viniri, proteze), kao i sa velikim starim hrapavim plombama na kojima se lako zadržavaju naslage hrane.
• Pacijente kojima je teže da sami temeljno očiste svoje zube kao što su mala deca, stariji i pacijeti kojima nedostaje fizička spretnost.
• Pacijente koji boluju od težih hroničnih oboljenja (dijabetes).

Metode Uklanjanja – Kako Skinuti Kamenac sa Zuba Najlakše i Najbrže?

Postoji više metoda za skidanje kamenca sa zuba. Ako je količina naslaga mala, možete ih odstraniti kod kuće primenom prirodnih preparata kao što su limuntus i soda bikarbona, limun, aloe vera, glicerin, sirće ili pomorandžina kora. Pasta za skidanje kamenca sa zuba koju napravite sami se potom nanosi na zube i trljaju se nekoliko minuta.

Ipak, ova sredstva za čišćenje ne pružaju temeljno skidanje kamenca sa zuba kao što će vam to uraditi stomatolog, nikako ne smeju biti zamena za profesionalno lečenje, mogu biti veoma opasne ukoliko se nepravilno primenjuju, a takođe predstvalju brzo i kratkotrajno rešenje.

Ukoliko ste ljubitelj tretmana u kućnim uslovima, saznajte i 10 Najboljih Načina Kako Izbeliti Zube Prirodno.

Uvek je nabolje obaviti profesionalno skidanje kamenca u stomatološkoj ordinaciji gde se on u potpunosti uklanja specijalnim instrumentima. Nemojte pokušavati da ga skinete snažnim i agresivnim trljanjem zuba, jer ćete takođe oštetiti i skinuti zubnu gleđ.

Pranje zuba četkicom i korišćenje zubnog konca su korisni samo za uklanjanje mekog zubnog plaka koji se još nije stvrdnuo u zubni kamenac.

Ultrazvučno Skidanje Kamenca

Ultrazvučno skidanje kamenca, plaka, pigmentacija i mrlja sa zuba izvodi se pomoću ultrazvučnog aparata. On proizvodi vibracije kojima se naslage kamenca razbijaju na sitnije komadiće i odvajaju sa zuba.

Nakon ultrazvučnog skidanja kamenca, stomatolog oštrim ručnim instrumentima sastruže preostale čvrste i meke naslage koje se nalaze ispod i iznad spoja desni sa zubom.

Dalje se vrši poliranje gleđi četkicom, gumicom i specijalnom pastom sa abrazivnim česticama čime površine gleđi zuba postaju potpuno glatke i čiste. Na taj način se pomaže u sprečavanju ponovnog lepljenja zubnog plaka.

Kod osoba koje imaju razvijeno oboljenje parodontopatiju i prisutne parodontalne džepove (prostore između korena zuba i desni), u toku tretmana čišćenja kamenca, potrebno je da se uradi i takozvana kiretaža tih džepova. Zatim se specijalnim sondama ispituje površina korena ispod desni, i ukoliko je i dalje hrapava izvrši njeno ravnanje i poliranje.

Ovaj postupak je jako važan jer se na taj način omogućava da se desni ponovo vežu za glatku i čistu površinu korena zuba, čime se sprečava dalji razvoj oboljenja potpornih struktura i gubitak vilične kosti.

Ukoliko se pitate da li boli skidanje kamenca sa zuba, važno je i da se napomene da je ovaj proces u principu bezbolan. Ipak, ukoliko su vaši zubi prirodno osetljivi može se destiti da osetite blagu nelagodnost i neprijetne senzacije, posebno pri ultrazvučnom čišćenju kamenca.

Naime, pri ovoj tehnici osetljivost zuba se javlja usled nadražajnog delovanja vode koja se pod pritiskom raspršuje po površini zuba koju je do tada kamenac pokrivao.

Ipak, pacijenti koji već imaju uznapredovalo oboljenje parodoncijuma usled postojanja ogolelih vratova zuba mogu osetiti lagan bol i neprijatnost tokom i nakon tretmana. Međutim mnogi pacijenti izjavljuju da im sam osećaj čišenja prija jer imaju utisak da su im zubi i usta mnogo čistiji i zdraviji.

Kamenac na Zubima – Šta Nakon Čišćenja?

Nakon čišćenja kamenca, najvažnije je da se ne dozvoli da se on ponovo javi održavanjem dobre higijene zuba.

Ukoliko su nakon skidanja naslaga ostali osetljivi ogoljeni delovi u predelu vrata zuba, ako je moguće potrebno ih je pokriti glatkim ispunom kako bi se zubi zaštitili od nastanka karijesa.

Šta su Poliranje Zuba i Peskiranje Zuba?

Poliranje zuba je estetska stomatološka tehnika pri kojoj se koristi posebna četkica i abrazivna pasta za uklanjanje pigmenata, mrlja, zubnog plaka i glačanje površina zuba za postizanje visokog sjaja. Vrši se nakon prethodnog potpunog skidanja i čišćenja kamenca ultrazvukom.

Poliranjem zuba se postiže da gleđ bude glatka, sjajna i čistija, pa samim tim je osmeh belji i lepši. Kada je površina zuba glatka, manja je mogućnost se hrana zalepi i da se kamenac ponovo javi.

Peskiranje zuba je metoda slična prethodnoj kojom se takođe uklanjaju plak, mrlje, fleke i žućkasta prebojenost zuba. Primenjuje se tako što se posebnim apartom (Air-Flow) pod pritiskom izbacujuju voda i raspršuju abrazivne čestice sitnog peska. One udaranjem o površinu zuba razbijaju dentani plak, mrlje i fleke od hrane, pića i duvana.

Čak i na teško dostupnim površinama za čišćenje kao što su susedne strane zuba ove čestice uspečno uklanjaju meke naslage i pigmentacije. Nakon tretmana peskiranja, koji traje oko 20-30 minuta, zubi postaju za jednu do dve nijanse belji, glatki i čistiji.

Saveti Kako da Sprečite Pojavu Zubnog Kamenca

Najvažniji saveti prevencije, odnosno kako da kontrolišete i sprečite nastanak kamenca na zubima su:

• Redovno i pravilno perite zube, barem puta dnevno po najmanje 2 minuta. Ukoliko skraćujete vreme trljanja zuba, lošom higijenom zuba nećete uspeti da temeljno uklonite sve prisutne naslage hrane koje su osnova za nastanak plaka i kamenca. Pravilna oralna higijena je važna za očuvanje zdravlje usta i zuba.
• Koristite električnu četkicu za pranje zuba. Mnoge kliničke studije su pokazale da su električne četkice mnogo efikasnije u ukljanjaju zubnog plaka od ručnih. Nije potrebno da kupite najskuplju četkicu u radnji, dovoljno je da ima nastavak sa malom glavom i da broj obrtaja bude između 2500 do 5000 u minuti. Poređenja radi, manuelnom četkicom postižete svega do 300 pokreta u minuti. Ukoliko možete, nabavite eletričnu četkicu koja ima pečat Američkog Stomatološkog Udruženja (ADA), kao što su brenda Colgate, Oral B ili Philips. Ova potvrda označava da su ove četkice podrvrdnute rigoroznim bezbednosnim testovima i kontrolama, odnosno da pri pranju neće naškoditi vašim zubima i desnima.
• Koristite meka vlačna četkice sa dovoljno malom glavom da stane u vaša usta. Njom ćete uspeti da dohvatite sve površine zuba, a pogotovo teško dostupne zadnje površine poslednjih molara u zubnom nizu gornje i donje vilice do kojih četkica teško dopire da ukloni lepljivi zubni plak. Obavezno promenite četkicu na svaka tri meseca, ili ranije ako vlakna postanu deformisana i istrošena.
• Obavezno koristite konac za zube ili interdentalne četkice dva puta dnevno, odnosno ujutru i uveče. Bez obzira koliko dobru imate četkicu za zuba, ili koliko je vaša tehnika pranja zuba savršena, ipak će ostati prisutne naslage hrane u prostorima između zuba u koja vlakna četkice ne mogu da dopru. Upotreba zubnog konca i interdentalnih četkica je jedini način da uklonite zubni plak iz ovih teško dostupnih mesta i tako sprečite nastanak kamenca.
• Upotrebljavajte kvalitetnu zubnu pastu za sprečavanje nastanka zubnog kamenca. Ove paste sadrže i jako važan mineral fluor u obliku natrijum fluorida. On pomaže obnovi oštećenje gleđi bakterijama i kiselinama iz nakupljenih mekih i čvrstih zubnih naslaga.

• Svakodnevno ispirajte usta vodicom za ispiranje. Antiseptična vodica za ispiranje usta pomaže u smanjenju količine bakterija prisutnih na tkivima usne duplje i u pljuvačci, a koje su odgovorne za nastanak zubnog plaka i kamenca. Često ove vodice u sebi sadrže fuor koji pomaže u obnovi oštećene gleđi.
• Korigujte svoju ishranu i hranite se zdravo. Pravilna ishrana je važna i za celokupno zdravlje, a ne samo zdravlje zuba. Naročito izbegavajte hranu bogatu skrobom i rafiniranim šećerima koja je mekana i lako se lepi za zube. Kada su izložene ugljenim hidratima u ustima, bakterije vezane za zubni plak je koriste kao izvor energije i oslobađaju štetne kiseline koje rastvaraju zubnu gleđ (dolazi do procesa demineralizacije). Imajte na umu da svaki put kada jedete slatko, hranite i bakterije prisutne u vašim ustima. Pokušajte da smanjite količinu slatkiša, čokolade, keksa, bombona, grikalica, sokova i gaziranih pića koje konzumirate što više možete. Ukoliko baš ne možete da ih se potpuno odreknete, obavezno operite zube nakon svakog obroka koji sadrži ugljene hidrate i snažno izmućkajte usta sa puno vode.
• Prestanite da pušite. Usled štetnog dejstva duvana na zube i desni, pušači su dosta sklonji oboljevanju od karijesa, bolesti desni potpornog aparat zuba, kao i pojavi obilnih naslaga kamenca na zubima i tamnih diskoloracija.
• Odlazite na redovne preventivne preglede i kontrole kod stomatologa. Posećujte stomatologa barem dva puta godišnje da biste na vreme sprečili nastanak ozbiljnijih problema.

Kolika je Cena za Skidanje Kamenca sa Zuba?

Skidanje kamenca sa obe vilice u većini stomatoloških ordinacija iznosi između 15 i 25 eura. Sama procedura traje oko 30-45 minuta, nakon čega se vašem osmehu vraća estetika, a sprečava se nastanak komplikacija usled nedovoljne oralne higijene i čistoće zuba.

Koliko često je potrebno da posećujete stomatologa zavisi od vašeg oralnog zdravlja, kao i načina održavanje higijene usne duplje i zuba. Većina stomatologa savetuje skidanje kamenca i kontrolni pregled najmanje na svakih 6 meseci.

Kod nekih pacijenata koji spadaju u rizičnu grupu za nastanak karijesa i čvrstih zubnih naslaga, ovaj period je dosta kraći. Pa tako kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti kao što je dijabetes, ili su strastveni pušači, kamenac na zubima je važno često uklanjati kako bi se sprečio nastanak težih oboljenja desni i parodoncijuma (potpornog aparata zuba i vilične kosti), i posledičan gubitak zuba.