Karijes – Uzroci, Simptomi, Vrste, Dijagnoza, Komplikacije i Lečenje

Karijes je jedno od najčešćih oboljenja zuba i zdravstvenih problema u svetu. To je reč koju svi znaju, ali niko ne voli da čuje u stomatološkoj ordinaciji. Dosta često se javlja kod male dece, adolescenata i starijih osoba. Pojava pokvarenih zuba je toliko česta da je mnogi ljudi nažalost više ne shvataju ozbiljno, pogotovo ukoliko se javi na mlečnim zubima dece.

Šta je Karijes?

Karijes predstavlja regiju oštećenja tvrdih zubnih tkiva (gleđi i dentina) iz koje nastaje otvor na površini najčešće spoljašnjeg sloja gleđi zuba. Ukoliko se ne leči, postepeno napreduje i rupe u zubima postaju veće, dublje, šire i zahvataju ostale unutrašnje strukture zubnog tkiva odnosno dentin i pulpu. Kao posledica moze doći do neprijatnog mirisa iz usta (halitoza), jake zubobolje, infekcije i gubitka zuba. Pročitajte više o ovim oboljenjima i stanjima. 

Karijes zuba, koji se takođe zove i pokvaren zub, šupalj zub ili kvaran zub, je bolest tvrdih zubnih tkiva uzrokovana kombinacijom faktora, kao što su prisutvo bakterija u ustima, učestalo unošenje hrane, konzumiranje slatke hrane, pića i sokova i odsustva pranja zuba. Svako ko ima prirodne zube može dobiti zubni kvar, uključujući i male bebe. Česte poste stomatologu i dobra tehnika pranja zuba, kao i redovna upotreba zubnog konca, su najbolja prevencija nastanku karijesa i zubobolje.

Karijes – Nastanak i Uzroci 

Kako nastaje karijes? Karijes je uzrokovan procesom demineralizacije zuba (razmekšavanje) koji se javlja na površini zuba. Evo kako se razvija zubni kvar:

1. Prva faza je formiranje dentalnog plaka. Zubni plak (biofilm) je lepljivi film koji oblaže površinu zuba. Najčešće se stvara u fisurama i jamicama na griznim površinama premolara i molara, u prostorima između dva susedna zuba, u predelu ivice desni, i oko ivica zubnih plombi.

   

   Naslage na površini zuba, odnosno zubni plak, čine ostaci i komadići hrane, bakterije, pljuvačka i kiseline. Nastaje kao posledica unošenja slatke i lepljive hrane, skroba i šećera, kao i neadekvatnog čišćenja zuba. Kada ugljenihidrati kao što su cerealije, hleb, mleko, voće, sokovi, razni kolači, slatkiši i ostali izvori šećera nisu uklonjeni sa površine zuba, formira se plak. Za njega bakterije prisutne u ustima brzo počinju da se vezuju i hrane se šećerima i skrobom koji mi unosimo hranom. Bakterije proizvode kiseline kojima snižavaju kiselost sredine (smanjuje se PH vrednost) i dovode do razaranja gleđi zuba. Mi svakodnevnim pranjem i četkanjem pokšavamo da uklonimo zubni plak sa zuba. Najčešće regije koje se preskaču usled nedovoljne upotrebe konca za zube su mesta između zuba, pa ta mesta postavljaju česte polazne tačke za nastanak karijesa. U regiji desni i vrata zuba ukoliko se zubni plak ne ukloni pranjem zuba, on očvršćava ispod ili iznad ivice desni u zubni kamenac. Kamenac na zubima je mnogo teže ukloniti četkicom pri pranju zuba, pa na zubu bakterije i dalje ostaju prisutne.

   

2. Sledeća faza je demineralizacija gleđi i dentina zuba kiselinama koje proizvoge bakterije iz zubnog plaka. Demineralizacija je proces razmekšanja tj. uklanjajnja minerala jona kalcijuma i fosfora u početku iz površnog čvrstog sloja gleđi zuba koji sada postaje mekši. Na površini gleđi javlja se neprozirna beličasta mrlja. Kao posledica daljeg odvajanja minerala i invazije bakterija na razmekšalu gleđ, nastaju mali otvori, odnosno rupice u površini gleđi. Kada se potpuno razori povrsni sloj zuba, bakterije i kiseline dopiru do unutrašnjeg sloja zuba koji se naziva dentin. Dentin je mekši od gleđi i manje oporan na dejstvo kiselina. Građen je od ogromnog broja sitnih kanalića koji diretkno komuniciraju sa zubnom pulpom (zubni živac) uzrokujući osetljivost zuba na slatku, hladnu i vruću hranu ili pića. Kada bakterije potpuno prodru kroz tvrđi sloj gleđi do gleđno-dentinske granice, počinje bočno širenje karijesa ispod gleđi. Na taj način karijesna lezija postaje veća i zalazi ispod gleđi, pa često dolazi do njenog odlamanja.

   
3. Zahvatanje živca zuba nastaje daljim razvojem karijesa, kada bakterije i kiseline sve više prodiru kroz dentin zuba sve do najdubljeg dela zvanog zubna pulpa koji sadrži zubni živac i krvne sudove. Dolazi do infekcije zuba i oticanja pulpe. Kao posledice se mogu javiti gangrena zuba i nekroza zubne pulpe. S obzirom da se otok javlja unutar tvrdih zubnih tkiva, dolazi do njegovog pritiska na živac zuba i javlja se zubobolja. Infekcija se zatim širi kroz koren zuba na okolnu kost vilice, pa nastaje apsces.  

Simptomi Karijesa

Znaci i simptomi karijesa mogu da variraju zavisno od vrste tkiva zuba koja su zahvaćena i mesta na kom se nalazi. Kada je zubni kvar tek počeo da se razvija i zahvata samo gleđ, simptomi najčešće nisu prisutni. Ukoliko je karijesna lezija duže prisutna na zubu i zahvati dentinski dublji sloj zuba, može doći do pojave blage ili jače zubobolje kada se pojede ili popije nešto vruće, hladno ili slatko. Kod pojave jakih sevajućih bolova, pacijenti često ne mogu da utvrde koji ih zub boli.

Sa povećanjem lezije, mogu se javiti znaci kao što su:

• Osetljivost zuba na hladno, slatko ili vruće
• Zubobolja koju karakteriše slab do jak, oštar bol u toku jedenja ili pijenja nečeg hladnog, slatkog ili toplog
• Spontan, jak, oštar, sevajuć bol koji se javlja sam od sebe bez ikakvog uzroka
• Vidljive rupe na površini zuba
• Bol pri zagrižaju
• Bele, braon ili crne mrlje bilo gde na površini zuba

Faktori Rizika za Nastanak Karijesa

Mnogi misle da deca najčešće dobijaju karijese zbog slabije otpornosti mlečnih zuba od stalnih na dejstvo bakterija i kiselina, ali promene u ustima sa starenjem omogućavaju da su zubi i kod odraslih vrlo često podložni nastanku karijesa. Iako je u usnoj duplji prisutan veliki broj različitih vrsta bakterija, samo određene vrste stvaraju kiseline koje dovode do ošetećenja zuba kao što je Streptococcus mutans.

Faktore koji mogu da dovedu do nastanka karijesa obično delimo u dve grupe i to opšte i lokalne. U opšte faktore svrstavaju se pol, rasa, ishrana, nasleđe, uzrast, funkcije endokrinih žlezda. Dok se u lokalne faktore koji imaju uticaja na nastanak pokvarenih zuba ubrajaju neadekvatna tehnika pranja zuba, oblik i raspored zuba u vilicama, sastav pljuvačke, vrste bakterija prisutne u ustima, kao i jatrogeni faktori.

Kod svake osobe koja ima prisutne prirodne zube u ustima postoji rizik za nastanak karijesa na njima. Ovo su faktori koji povećavaju taj rizik:

1. Položaj zuba u vilici – karijes zuba najčešće nastaje na zadnjim zubima, pretkutnjacima i kutnjacima. To je zato šro ovi zubi imaju najveći broj jamica, udubljenja i fisura u kojima se skupljaju ostaci hrane.
2. Formiranje plaka i kamenca na zubima – Zubni plak je substanca u vidu lepljivog filma koja se sastoji od pljuvačke, bakterija, ostataka hrane koja se stalno stvara na površini zuba. Zubni kamenac predstavlja očvrsli plak. Javlja se u predelu vrata zuba u regiji desni i može bili bele ili žute boje.
3. Učestalo konzumiranje slatke hrane i pića – kada se često unose hrana i pića bogata ugljenimhidratima, odnosno skrobom i šećerima, u usta se unosi energija za bakterije koja im omogućava da proizvedu veliku količinu kiselina. One razaraju spoljašnju tvrdu strukturu zuba (gleđ). Pogotovo učestalo pijuckanje sokova i drugih slatkih napitaka (zaslađeni čaj i kafa, energetska pića) tokom celog dana omogućava održavanje stalne kisele sredine u kojoj se zubi praktično ’’kupaju’’ u ustima. Hrana koju naročito treba izbegavati je sladoled, šećeri, kandirano voće, torte, kolači, keks, tvrde i gumene bombone, cerealije, čips, med, jer se lepi za površine zuba i ostaje na njima duže vreme, pa je verovatnoća za nastanak karijesa veća nego kod unošenja hrane koja se lako spira pljuvačkom sa gleđi zuba.

    

   HRANA I PIĆA ŠTETNI ZA ZDRAVLJE ZUBA

   Hrana	Pića
   cerealije	vode sa ukusima
   kolači, keks, čokolada	zaslađen čaj
   sladoled, torte	mleko
   bombone, lizalice	energetska pića
   čips i druge grickalice	zaslađena kafa
   kandirano voće	sokovi

4. Noćni podoj dece – ukoliko se bebama kasno uveče i noću daje flašica sa mlekom, prirodan podoj, formula, sok ili voda i čaj zaslađeni medom, šećeri iz ovih napitaka ostaju vezani satima za površine mlečnih zuba nakom što deca zaspu i predstavljaju izvor hrane za bakterije koje urokuju zubni kvar. Ovakav kvar kod male dece se zove karijes ranog detinjstva, cirkularni karijes, odnosno karijes bočice. Isto oboljenje zuba se javlja i kod dece koja stalno pijuckaju slatke napitke tokom dana.

   

5. Sindrom suvih usta – Suva usta su stanje uzrokovano smanjenim lučenjem ili nedostatkom pljuvačke. Pljuvačka pomaže spiranju zubnog plaka i hrane sa površina zuba, i na taj način smanjuje mogućnost nastanka krijesa. Takođe, neke supstance koje su normalno prisutne u pljuvačci pomažu u neutralisanju kiselina svorene od stane bakterija prisunih plaku na zubima. Neki lekovi i hemioteraputici, zračna terapija glave i vrata, kao i određena oboljenja (Sjogrenov sindrom) mogu da smanje količinu proizvedene pljuvačke u usnoj duplji i na taj način povečaju rizik za nastanak pokvarenih zuba.
6. Loša oralna higijena – Ukoliko se hrana ne ukolni brzo nakon unošenja, kao i primenom loše tehnike pranja zuba, dolazi do formiranja naslaga na zubima i započinje razaranje gleđi zuba. Takođe retkim korišćenjem ili potpunim izostankom upotrebe zubnog konca dolazi do pojave kvara zuba na bočnim stranama između dva susedna zuba.
7. Nedovoljno unošenje fluorida – Fluoridi predstavljaju ’’vitamine za zube’’ i pomažu u sprečavanju nastanka karijesa. Oni čak mogu da zaustave i izleče početni karijes dok je jos u stadijumu belih mrlja na zubima. Upravo zbog ovih povoljnih svojstava fluoridi se ubaciju u vodu za piće, kao i pastama za zube i vodicama za ispiranju usta. Za razliku od vode iz česme koja uglavnom sadrži fluoride, u flasiranoj vodi oni obično nisu prisutni.

    

   

8. Uzrast – Kod mlađe dece i adolescenata pojava kvara na zubima je češća, kao i kod starijih osoba kod kojih dolazi do povlačenja desni, odnosno spuštanja desni i izloženosti osetljivijeg korena zuba dejstvu bakterija iz zubnog plaka. Takođe kod starijih osoba se često javlja smanjeno lučenje pljuvačke, posebno kao posledica upotrebe određenih vrsta lekova, kao i oboljenja desni odnosno parodontopatije.
9. Stare plombe i zubne proteze – Tokom vremena stare plombe na zubima slabe, odvajaju se ivice od zuba i nastaju mikropukotine u koje ulaze bakterije koje razaraju zub. Usled trošenja pri žvakanju hrane ili škrgutanja zubima može doći do nastanka neravnih površina starih plombi na kojima se lakše nakuplja veća količina zubnog plaka i dovodi do nastanka kvara oko ili ispod plombe. Takođe usled lošijeg naleganja zubnih proteza tokom vremena, dolazi do nakupljanja hrane ispod njih i na mestima kontakta sa zubima, što dovodi do nastanka kvara zuba.

    

   

10. Poremećaji konzumiranja hrane – Kod bulimije i anoreksije usled dejstva želudačne kiseline dolazi do nastanka erozije zuba, odnosno oštećenja zubne gleđi koja brzo napreduje sve do unutrašnjeg sloja dentina.
11. Gorušica – Gastro- ezofagealni refluks ili žgaravica nastaje dospevanjem kiseline želudca do grla i usta uzrokovana slabošću mišića jednjaka (donjeg ezofagealnog sfinktera) koji štiti jednjak od vraćanja (refluksa) sadržaja iz želuca. Kiselina uzrokuje razaranje gleđi zuba i dovodi do većih defekata na zubima. Dolazi do izgalanja velikih površina slabijeg dentinskog sloja zuba bakterijama, što urokuje brže napredovanje karijesnih lezija.

Karijes Prevencija 

Postoje više načina da se spreči nastanak kvara zuba:

• Redovno i pravilno pranje zuba – Upotreba paste za zube sa fluoridima i pranje zuba mekom četkicom za zube najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče, a idealno posle svakog obroka, će značajno smanjiti rizik za pojavu kvara zuba. Obavezno je i čišćenje površina između susednih zuba korišćenjem konca ili interdentalnih četkica.

  

• Korišćenje vodice za ispiranje usta – Pacijenti koji spadaju u rizičnu grupu za pojavu karijesa trebalo bi da koriste rastvore za ispiranje usta koji sadrže fluoride.
• Zalivanje površina mlečnih i stalnih zuba kod dece – Zalivači se postavljaju na žvačne površine kutnjaka i pretkutnjaka u vidu beličastog zaštitnog pokrivača. Oni zatvaraju najveća udubljenja na površini zuba kao što su jamice i fisure. U ovim udubjenima se često dugo zadržava hrana pa dolazi do stvaranja zubnog plaka i štetnog dejstva bakterija na gleđ zuba. Zalivače je jako vađno postaviti na stalne bočne zube i odmah nakon potpunog pojavljivanja krunice zuba u ustima. Takođe je važna i redovna kontrola od strane stomatologa da li su zalivači i dalje prisutni na zubima, jer usled abrazivnog delovanja hrane prilikom žvakanja i četkice prilikom pranja zuba, može doći do gubitka dela ili celog zalivača sa povrsine krunice zuba pa se takav zub treba ponovo zaliti.

  

• Pijenje fluorisane vode iz česme – Vodi iz česme, ukoliko je ispravna za piće, treba dati prednost u odnosu na flaširanu vodu, sobzirom da se njoj u većini opština dodaju fluoridi u određenim koncentracijama koji jačaju površinu gleđi zuba na taj način značajno smanjuju mogućnost pojave karijesa. Ukoliko se isključivo piju samo flaširane vode, one ne sadrže fluoride i njihov zastitini efekat na zube se ne može ispoljiti.
• Izbegavanje čestog unošenja hrane i pića – Ukoliko se veliki broj puta dnevno unosi hrana, grickalice, sokovi i ostali napitci, sem vode, pomaže se bakterijama prisutnim u ustima da učestalo stvaraju kiseline i dovode do konstatnog razaranja gleđi zuba.
• Konzumiranje zdrave hrane za zube – Nisu sva hrana i pića pogubna za zdravlje zuba. Naročito treba izbegavati hranu koja je slatka, lepljiva i ostaje prisutna duže vremena u jamicama, fisurama i udubljenjima na površini zuba. Konzumiranjem svežeg voća i povrća se povećava količina pljuvačke, a takođe imaju i abrazino dejtvo i uklanjaju zaostale delove hrane sa površina zuba. Nezaslađeni čaj i kafa takođe pomažu u spiranju čestica hrane iz usta. Namirnice kao što su jaja, meso, povrće, sir, semenke, riba, puter i orašasti plodovi smanjuju kiselost sredine u ustima i pružaju zaštitu zubima od nastanka kvara na zubima. Konzumiranje čvrte hrane stimuliše veće lučenje pljuvačke koja spira ostatke hrane iz usta, sadrži jone kalcijuma i fosfora te doprinosi vraćanjau minerala u površinu gleđi zuba, i smanjuje opštu kiselost u usnoj duplji.

  

• Tretmani koncentrovanim fluoridima – Kod osoba kod kojih postoji povećan rizik za nastanak karijesa, stomatolog može da preporuči premazivanje svih površina zuba koncentrovanim fluoridima u određenim vremesnkim intervalima.
• Antibakterijski i drugi tretmani – Pacijentima koji posebno podložni nastanku karijesa, kao na primer sa određenim zdravstvenim problemima i oboljenjima, stomatolog može da prepiše specijalne antibakterijske vodice za ispiranje usta čija će upotreba smanjiti broj štetnih bakterija prisutnih u ustima. Takođe, stomatolog može da preporuči i kombinaciju mera u vidu primene fluorida, antibakterijske vodice i žvakanja žvakaćih guma sa ksilitolom.
• Lečenje ortodontskih anomalija zuba
• Redovne posete stomatologu – Veoma je važno obavljati redovna profesionalna čišćenja zuba i kontrole od strane stomatologa, jer se na taj način sprečava nastanak daljih komplikacije već pokvarenih zuba. Takođe stomatolog može primetiti kvar zuba u samoj početnoj fazi nastanka kada možda popravka zuba još uvek nije potrebna, ili je bezbolna i jednostavna. Kada zub več počne da boli, bilo sam od sebe ili na nadrazaje hranom i pićima, znači da je karijesna lezija već prošla kroz spoljašnju gleđ i stigla do dentina ili živca.

   

  

Dijagnoza Karijesa

Dijagnoza zubnog kvara se obično postavlja:

• Objektivnim nalazom pregledanjem svih površina zuba pomoću stomatološkog ogledalca, prosvetljavanjem ili pomoću zubnog konca.
• Sondiranjem odnosno isptivanjem tvrdoće površina zuba pomoću stomatoloških instrumenata. Na ovaj način instrumentom sondom se traže takozvana meka mesta na zubima u kojima je započeo razvoj lezije i omogućava razlikovanje pigmentacije od kvara zuba. 
• Očitavanjem rendgenskih snimaka (ortopan, retroalveolarni snimak) pojedinačnih zuba, grupa zuba ili cele vilice na kojima se može videti skriveni karijes između dva zuba, kao i zahvaćenost dubljih struktura zuba karijesnom lezijom.
• Proveravanjem prisutnosti određenih simptoma kao što su osećaj bola ili osetljivost na nadražaje hladnog, slatkog i toplog.

   

  

Vrste Karijesa

Postoji nekoliko različitih vrsta karijesa kao što su karijes glatkih površina, karijes jamica i fisura, i karijes korena zuba. Takođe razlikujemo akutni i hronični karijes, kao i površinski i duboki karijes. 

Karijes Komplikacije 

Pokvaren zub može da ima brojne i ozbiljne posledice kao što su:

• Bol zuba koji može biti stalan ili bol na nadražaj
• Gangrena, nekroza zubne pulpe, cista oko vrha korena zuba i apsces oko zuba sa pojavom otoka i gnoja, koji čak može dovesti do teške infekcije opasne po život
• Otok zuba
• Prelom zuba
• Poremećaj zvakanja koje uzrokuje otežano i bolno konzumiranje hrane
• Gubitak zuba i posledično pomeranje preostalih zuba u vilici

Karijes Lečenje

Kako ukloniti karijes? Lečenje karijesnih lezija zavisi od veličine i dubine zahvaćenosti zuba. Redovnim kontrolama kod stomatologa mogu se otkriti lezije u početnj fazi i pre nego što se dovoljno prošire da uzrokuju ozbiljnije komplikacije i bolne simptome. Ukoliko se pokvaren zub leči pre nego što se javi bol, velike su šanse da će se izbeći komplikovaniji i skupi tretmani u vidu vađenja zivca ili pravljenja veštačke krunice zuba.

Opcije lečenja karijesa ukuljučuju:

• Tretmane koncentovanim fluoridima – Kada su prisutne početne karijesne lezije u vidu belih mrlja na zubima, primena visokih koncentracija fluorida može potpuno zaustaviti i izlečiti leziju gleđi bez popravke zuba procesom remineralizacije. Koncentracija fluorida koja se primenjuje u ovakvim slučajevima u vidu gela, rastvora ili pene je mnogo veća od one prisutne u pasti za zube, vodi za piće i vodicama za ispiranje usta.
• Postavljanje plombe tj. ispuna – Ispuni su najčešći vid lečenja pokvarenih zuba u slučajevima kada je lezija već napredovala u gleđi i stvorila rupu, a često se dešava da je već zahvatila i dentinski sloj zuba. Zubno tkivo koje je već oštećeno karijesom se ne može regenerisati. U ovom slučaju popravka zuba se vrši u jednoj poseti, kada stomatolog uklanja oboleli deo zuba, često postavlja zaštitne podloge ispod plombe koje otpuštaju jone fluora, kalcijuma (kao što je kalcijum hidroksid) i fosfata kojima se jača preostalo čvrsto zubno tkivo, i popunjava rupu odgovarajućim materijalom za ispune. Danas se uglavnom postavljaju kompoziti, takozvane bele plombe, mada u nekim slučajevima je potrebno postaviti i ispun u vidu porcelanskog ili zlatnog inleja, onleja, overleja, glasjonomer cementa ili amalgamske metalne sive plombe. Alergijske reakcije na ove materijale se dosta rekto javaljaju.
• Izradu veštačke krunice – U slučajevima kada je karijesna lezija toliko uznapredovala da je uništila veći deo krunice zuba potrebno je postavljanje veštačke krunice koja će potpuno prekriti ostatke prirodne krune zuba. Veštačke krunice zuba mogu biti izrađene samo od porcelana (keramičke krune), kombinacije metala i keramike (metalokeramičke krune), zlata, metala ili drugih materijala u zavisnosti od indikacije.
• Lečenje kanala korena zuba – Kada karijes dosta napreduje u unutrašnjost zuba i zahvati živac zuba (pulpu) potrebno je oboleli živac, krvne sudove i ostalo meko tkivo ukloniti. Ova vrsta tretmana se naziva vađenje živca odnosno lečenje kanala korena zuba, radi se da bi se sačuvao inficiran i oboleo zub umesto da se izvadi, i jedini je lek za zubobolju koju karakteriše oštar produženi bol na nadražaje. Untrašnjost korena zuba se očisti i popuni određenim materijalom, a u zavisnosti od veličine oštećenja krune zube može da se postavi plomba ili se izrađuje veštačka krunica. Ukoliko je infekcija prošla preko vrha korena zuba i zahvatila kost, u zavisnosti od njene veličine nekada je potrebno lečenje u više poseta stomatologu kao i kombinovana terapija korišćenjem antibiotika i lekova koji se postavljaju u sam kanal korena zuba. Nekada je potrebna i hirurška intervencija za lečenje procesa na korenu zuba u vidu apikotomije. 

  

• Vadjenje zuba – Ukoliko karijes značajno razori zub i infekcija zuba uznapreduje duboko do kosti, takvi zubi se ne mogu popraviti već se moraju izvaditi. Nakon vađenja zuba u vilici ostaje prazan prostor koji ukoliko se ne popuni nekom vrstom nadoknade kao što je dentalni most ili implant, često dolazi do pomeranja susednih zuba ka tom prostoru.

Kada Posetiti Stomatologa

Mnogi pacijenti ne znaju da već imaju prisutan karijes na zubima. Zato je važno obavljati redovne stomatološke preglede i čišćenja zuba. Ukoliko već imate osetljivost ili zubobolju, što pre se javite stomatologu.