ZUBNE PROTEZE BEZ NEPCA – Šta su i Kakve Postoje?

ZUBNE PROTEZE BEZ NEPCA – Šta su i Kakve Postoje?

Uprkos dramatičnom napretku stomatologije i povećanju uspeha u očuvanju zdravlja usta i zuba, u svetu je i dalje veliki broj osoba koje su izgubile svoje prirodne zube i prinuđene su da nose parcijalne ili totalne proteze. Problemi vezani za nošenje proteza, naročito u gornjoj vilici, i dalje predstavljaju izazov kako za stomatologe, tako i za pacijente. Kao rešenje, sve više se javlja potreba za izradom komforne zubne proteze bez nepca sa kojom su pacijenti uglavnom prezadovoljni.

Šta su Zubne Proteze bez Nepca?

Poznato je da baze standardnih gornjih pločastih proteza prekrivaju maltene celo nepce. One su maksimalno ekstendirane kako bi se ostvario što veći kontakt sa sluzokožom na kojoj leže. Time se postiže bolje pozicioniranje i veća stabilnost zubne proteze u ustima pacijenta.

Kod pojedinih pacijenata, nosioca gornjih totalnih ili parcijalnih proteza, koji ne mogu da se u potpunosti naviknu na glomaznu protetsku nadoknadu usled osećaja diskomfora, gađenja ili gušenja koje im stvaraju protezne ploče, pristupa se izradi zubne proteze bez nepca.

Ipak veliko odstupanje od prihvaćenih protetskih procedura svaki stomatolog treba da pažljivo proceni i da koristiti samo u krajnjem slučaju, ukoliko uslovi to dozvoljavaju.

Kako Izgledaju Proteze za Zube bez Nepca i Koje Vrste Postoje?

Proteze koje nemaju nepčani deo izgledom podsećaju na zubne nadoknade koje se prave za donju vilicu. One manje ili više imaju oblik latiničnog slova „U“ i prekrivaju greben gornje vilice. Oslanjaju se na sluzokožu usne duplje, a mogu da se vezuju direktno sa:

• preostalim zubima,
• fiksnim protetskim nadoknadama (krunicama ili mostovima) ili
• implantima.

U zavisnosti od materijala od kojeg se izrađuju, broja i stanja preostalih zuba u gornjoj vilici, kao i načina na koji ostvaruju vezu sa njima, postoji više vrsta ovih proteza.

Veza zubne proteze sa zubima ili implantima je mehaničke prirode i u zavisnosti od načina koji je odabran da bi se taj spoj ostvario imamo različite vrste koncepata: proteze bez nepca na prirodnim zubima, atečmenima, dvostrukim krunama ili implantatima.

Sve ovo možda zvuči komplikovano, ali razjasnićemo i opisaćemo jednostavno svaku od njih dalje u ovom tekstu.

Totalna Proteza na Implantima 

Totalne proteze bez nepca nije moguće napraviti bez ugradnje implantata, jer bi se redukcijom protezne ploče potpuno izgubio vakum (ventilni učinak) koji je neohodan da proteza “stoji” u ustima.

Najčešće je osnova ovih zubnih proteza koje se kače na implante izrađena od livenog metalnog skeleta koji je veoma čvrst i nije podložan lomljenju, pucanju ili deformaciji. On intimno naleže na sluzokožu, a vidljivi delovi nadoknade koji su prekriveni roze akrilatom u kome su smešteni veštački zubi.

Poslednjih godina „all-on-four“ (sve na 4) i „all-on-six“ (sve na 6) koncepti polako preuzimaju primat u rešavanju bezubosti gornje vilice.

Iako na prvu loptu ime ovog tretmana više podseća na oznaku za neko terensko vozilo, nego na protetski rad, brojevi koji se pominju u nazivu se odnose na minimalan broj implantata koji je potrebno ugraditi u bezubu vilicu. Time se postižu optimalni uslovi da se napravi polufiksna proteza na kopčanje koja dolazi bez nepca (engl. “overdenture“) a lako se skida i vraća u usta, ili fiksna hibridna proteza koja ne može da se skine (engl. “Fixed Implant Denture”).

U prvoj fazi se vrši ugradnja četiri ili šest zubnih implantata u gornju vilicu. Nakon toga treba sačekati nekoliko meseci da oni srastu sa okolnom kosti (oseointegracija), a za to vreme pacijent može odmah da nosi svoju staru protezu ili privremenu imedijatnu protezu koju dobije u stomatološkoj ordinaciji.

Kada nakon 3-5 meseci implanti zarastu, kreće se sa izradom definitivne proteze i uzima se otisak u ustima pacijenta. U narednim posetama se pristupa ostalim fazama izrade proteze, a ceo proces traje svega par dana.

Stomatolog određuje koji je najbolji način da se ostvari veza između proteze i implanta, pa tako razlikujemo totalne zubne proteze bez nepca na lokatorima, kuglicama ili prečkama:

1. TOTALNA PROTEZA NA LOKATORIMA se pravi tako što se na svaki ugrađeni implantat postavlja “lokator”, a u protezu “kapica” koja tačno naleže na njega. Kopčanjem ova dva dela prilikom postavljanja proteze u usta, ostvaruje se čvršća mehanička veza, pa pacijent skoro da ima osećaj da su prisutni pravi zubi. Izrada ovakvih proteza je relativno jednostavna, a njihova stabilnost i retencija su dovoljno dobre i direktno su proporcionalne sa brojem i položajem implantata.
2. PROTEZA NA KUGLIČNIM VEZAMA izrađuje se po potpuno istom principu kao i prethodna proteza na lokatorima. Na implant se postavlja kugličasti lokator (patrica), a u protezu na kopčanje odgovarajuće ležište (matrica). Prednost ovog vida lokatora je u tome što usled sferičnog dizajna, veza između proteze i implantata nije u potpunosti kruta. Ona dozvoljava blage kretnje unutar same kuglične veze, čime se postiže bolji prenos i amortizacija žvačnih sila sila na okolna tkiva.
3. PROTEZA NA PREČKU (ŠINA) je najbolje rešenje kada govorimo o gornjim totalnim protezama koje se kopčaju na implantima. Za ovakvu vrstu rada potrebno je minimum 4 implantata koji su međusobno povezani prečkom odnosno šinom. Proteza koja je napravljena bez nepca se kopča uz pomoć specijalno formiranog žleba na njoj koji se postavlja na prečku. Stabilnost ovakve šinaste konstrukcije je izvanredna, a povezanost implantata u jednu celinu produžava njihov vek trajanja. Ovo je najbolje rečeno polu fiksna nadoknada, jer pacijent ni u jednom trenutku nema problema sa stabilnošću proteze, koju može lako da skida zbog održavanja higijene.

Skeletirana Parcijalna Proteza sa Maksimalno Redukovanom Pločom

Ukoliko iz finansijskih ili zdravstvenih razloga pacijenti ne mogu da ugrade implant ili naprave most da bi nadoknadili zube koji neodstaju, sledeće najbolje rešenje u slučaju krezubosti je skeletirana proteza.

Jedna od osnovnih prednosti ove vrste parcijalne proteze jeste to što se velika spojnica (deo koji povezuje sve delove proteze i prekriva nepce), iako već skraćena, može dodatno redukovati. U nekim slučajevima, ona može da bude široka samo par milimetara, ili čak da potpuno nedostaje.

Metalna traka nežno prijanja uz nepce, pa je izuzetno komforna za pacijenta. Ipak, veliki nedostatak ovih zubnih nadonada su livene kukice koje se vide kada se nalaze na prednjim zubima.

Parcijalna Skeletirana Proteza sa Atečmenima 

Skeletirana parcijalna proteza na atečmenima se takođe radi kod pacijenata koji imaju neke preostale svoje zube i stručno se naziva “kombinovani fiksno-mobilnih rad”. Ovakvi radovi sa funkcionalnog i estetskog aspekta su znatno bolji nego prethodno opisana obična parcijalna skeletirana proteza sa livenim kukicama, jer se sa spoljašnje strane ne primećuju nikakve kukice niti veze. Cela konstrukcija izgleda kao potpuno prirodan zubni niz.

Cena joj je veća od prethodne jer je potrebno napraviti i veštačke krunice na svim ili pojedinim zubima. Atečmen je vezivni element čiji se jedan deo postavlja na veštačku krunu. Na protezi se nalazi drugi deo atečmena koji se kao driker vezuje za deo na kruni.

U zavisnosti od dizajna, i ova zubna nadoknada može minimalno da prekriva nepce ili ono čak može da bude potpuno slobodno.

Ukoliko postoji mogućnost da se preostali zubi povežu u zubni most, atečmeni se postavljaju na bočne krajeve mosta, čime se ostvaruje kruća i čvršća veza sa samom protezom. 

Zubne Proteze bez Nepca na Teleskopima (Dvostruke Krune) 

Zubna proteza na teleskopima može da se napravi jedino kod pacijenata kojima su preostali neki zubi u vilici, odnosno u slučajevima krezubosti.

Dvostruke krune nose naziv po teleskopu, optičkoj napravi sačinjenoj od više cevi različitog promera koje se izvlače jedna iz druge. Na tom principu se na prethodno izbrušenim zubima postavljaju teleskop krune, za koje se potom vezuje zubna proteza. Krune se sastoje iz dva dela:

• prvi deo je unutrašnja kruna (primarna krunica ili patrica) i
• drugi deo je spoljašnja kruna (sekundarna krunica ili matrica).

Unutrašnja uža kruna se trajno cementira na prirodni zub nosač, a druga spoljašnja šira krunica se nalazi u sklopu proteze i preko nje se nalazi porcelan.

Stabilnost ovakve zubne proteze bez nepca (da ne ispada pri žvakanju) se ostvaruje trenjem između dve teleskop krune na zubima nosačima.

Redukovanje protezne ploče koja se pruža preko nepca, kod ove vrste zubne proteze na teleskopima, je moguće izvršiti kao i kod prethodne skeletirane proteze sa atečmenima u vidu tanke trake. Nekada na veliko zadovoljstvo pacijenta, a u zavisnosti od rasporeda i broja preostalih zuba, nepčani deo može kompletno da izostane pa je kod ovih proteza nepce potpuno slobodno.

Fleksibilne Zubne Proteze Silikonske za Maksimalnu Udobnost

Nažalost fleksibilne proteze ne mogu da se prave kod bezubih pacijenata, već samo u slučajevima krezubosti.

Svojstva termoplastičnih materijala od kojeg se prave silikonske proteze i njihova dobra adaptacija na okolna tkiva, dozvoljavaju poprilično smanjenje nepčane ploče kod gornjih parcijalnih Valplast proteza.

One su jako prijatne za nošenje, delimično su savitljive, lako se pozicioniraju na bezubim grebenovima i ne ometaju funkcije žvakanja, gutanja i govora. U slučaju da je preostao veliki broj zuba, ploča se može ukloniti tako da nepčani deo u potpunosti izostane.

Proteza bez Nepca Prednosti

Prednosti proteza bez nepca su višestruke i one se uglavnom odnose na subjektivni osećaj zadovoljstva pacijenta prilikom njihove upotrebe, posebno kod onih koji su pre toga već nosili neki vid mobilne nadoknade u ustima i znaju kolika je to “muka”.

Nošenje ovih proteza omogućava potpuno uživanje u hrani, doprinosi samopouzdanju pri komunikaciji sa drugim ljudima i što je najbitnije ne izaziva refleks gađenja ili gušenja, jer se ne oslanjaju na meko nepce i ne zatvaraju disajne puteve.

Zubne proteze bez nepca su veoma stabilne i pacijent nema strah od njihovog ispadanja jer se one kače na nosače, bilo da su to implanti ili prirodni zubi. Što je broj implantata ili preostalih zuba veći, to će proteza za zube biti stabilnija.

Ne pomeraju se u ustima, tako da ni ne nadražuju sluzokožu i estetski su prihvatljivije jer je izbegnuto prisustvo metalnih retencionih kukica na zubima. Kao i kod ostalih mobilnih nadoknada održavanje oralne higijene je lako, a svaki implant ili zub nosač se takođe čisti mekom četkicom za zube.

Nedostaci Proteze bez Nepca

Kako izrada ovakve nadoknade za potpunu rehabilitacijiu bezubih ili krezubih pacijenata, zahteva kompleksniji pristup i znanje stomatologa, sa finansijskog aspekta su znatno skuplje od konvencionalnih akrilatnih proteza.

Često se u plan terapije uključuju i drugi specijalisti poput oralnog hirurga, implantologa i protetičara.

Kao jedna od velikih mana se može navesti i to da se pojedini delovi ovih proteza, kao što su prstenovi pomoću kojih se proteza kači na implante (kuglice) ili gumice za atečmene, vremenom habaju i troše. Samim tim proteza posle određenog vremena postane labavija pa neophodna zamena potrošnih delova. Zamena ovakvih vezivnih elemenata obično iznosi 30-50 evra i ne zahteva puno vremena u stomatološkoj stolici.

Zubne Proteze bez Nepca Cena

Cena proteza najviše varira u zavisnosti da li je u terapiju uključena ugradnja implanta i od kog su proizvođača. Pa tako za četiri implantata ukupna cena iznosi oko 1200-2000 evra. Cena zubne proteze na kopčanje koja se postavlja preko iznosi od 350-800 € zavisno od tipa.

Vizil skeletirana proteza se kreće od 250-350, parcijalna skeletirana sa atečmenima 400-500 evra, dok je cena slikonske proteze od 350-500 evra.

ZUBNA NADOKNADA	CENA
Zubni Implant	300-500 evra
Proteza na Implantima	350-800 evra
Vizil proteza	250-350 evra
Skeletirana proteza na Atečmenima	400-500 evra
Proteza na Teleskopima	500 evra
Valplast proteza	350-500 evra

Da li se Izrađuje Gornja Totalna Proteza od Akrilata bez Nepca?

Na žalost ne! Kao što je već poznato, nošenje totalne akrilatne proteze već samo po sebi  često predstavlja veliki izazov za pacijenta. Period adaptacije na ovu vrstu nadoknade je uglavnom dugačak, diskomforna je i glomazna, a cela stabilizacija se zasniva na što većem kontaktu između protezne ploče, sluzokože nepca i bezubog grebena. Ukoliko bi izostao nepčani deo, praktično bi bilo nemoguće nositi protezu.

U teoretskom domenu postoje studije koje opisuju ovakve zubne proteze bez nepca, ali se one izrađuju u ekstremnim slučajevima gadljivosti pacijenta ili prerazvijenom torusu gornje vilice (koštana izraslina na sredini nepca), kada baš ne postoji nijedna druga opcija.